Juče sam ceo dan provela kod klijenta na treningu. Zapravo, dan je bio ispunjen radionicama. Četiri puta sam, za ukupno pedeset zaposlenih jedne velike međunarodne kompanije, održala istu jednoipočasovnu radionicu.

Pripremajući se za dan imala sam na umu veliki izazov kome treba odgovoriti. Format od sat i po ne dozvoljava mnogo grešaka. Ako nešto krene po zlu nema mnogo vremena za ispravljanje. Pored kvalitetnog izvođenja bilo mi je važno da pripremim početak radionice tako, da brzo zadobijem poverenje učesnika. S obzirom na njihov sastav – to je zaista bio izazov!

Dan je tekao baš kao sam želela. Efikasane radionice u opuštenoj atmosferi sa puno smeha i učenja. Učesnici zadovoljni. Ja zadovoljna.

Četvrta grupa dolazi na red. Početak nespretan – miskomunikacija u kompaniji u procesu formiranja grupa i satnice. Ovakvim rasporedom, nije mi predviđen ni minut pauze. Sa puno poštovanja (ali i samopoštovanja) izvinim se učesnicima i izađem iz sale na pet minuta – meni je potrebna pauza!

Radionica počinje uobičajeno. Ja se predstavljam, oni dobijaju priliku da me prihvate i poveruju mi. No, do pred sam kraj nije sve prošlo tako jednostavno. U poslednjoj grupi sam se srela sa, na trenutke nekulturnim, a sve vreme ciničnim oponiranjem. Kako god, radionica je završena uspešno, u dobroj atmosferi sa brojnim zahvalnim i zadovoljnim učesnicima.

Dan je prošao. Radonice završene. Obično bih se posle treninga kući vraćala puna energije i zadovoljstva. Kao retko kad, ovoga puta sam kući došla umorna. Dragi prijatelj me je pozvao telefonom i jedino što sam mogla da mu kažem: ”Čujemo se sutra, isceđena sam!” . Da budem iskrena, prijala mi je tišina. Istog sekunda sam shvatila da sam, zapravo, prezadovoljna i ispunjena.

Zaintrigirala me je ta mešavina osećanja. Sa jedne strane potpuno ispražnjene baterije, umor i potreba za tišinom, a sa druge velika sreća, zadovoljstvo, ponos. Samopotvrda. Kao i uvek, počela sam da kopam po glavi i srcu.

Posle večere, kada sam se sklupčala pored najmlađeg čeda i počela da udišem njegov miris i slušam ravnomerno disanje dvoipogodišnjeg dečaka, lampica se uplalila! Sve je postalo jasno!

Zadovoljstvo je bilo dvostruko! Ostvarenje i rast su se deslili na dva polja.

Dani, kao što je ovaj, u meni probude vrhunskog trenera. Nateraju me da iz sebe izvučem ne samo tehnike i veštine naučene tokom nebrojeno mnogo sati treninga za trenere, već i iskustva. No, kruna uspeha je zapravo primena svega onoga što sam godinama učila, onoga čemu direktno ili indirektno učim svoje klijente, veština koje sam sticala da bih bila bolji trener i kouč. Kouč u meni je juče pomogao treneru da uspešno završi dan. Umela sam, to je prva pobeda. Kroz ovaj trening sam naučila nešto novo o sebi. Proširila sam lepezu svojih trenerskih i koučing veština. Još jednom izašla iz svoje zone komfora. Podigla svoje samopouzdanje na viši nivo.

Drugo zadovoljstvo dolazi iz mnogo dublje spoznaje. Treninzi kao što je ovaj (sa otporom manjeg ili većeg broja učesnika) i kojh je u posledje vreme više mi govore da su teme koje obrađujemo tokom treninga značajne. Da se učesnici angažajuju na mnogo dubljem nivou od pukog prihvatanja i odobravanja. Da je u proces prihvatanja uključen veoma značajan period samoispitivanja i povezivanja sa temom na nivou vrednosti. Teme zadiru u lično. Učesnici se angažuju. Predložene promene se preispituju. Stavovi se sučeljavaju. U takvim okolnostima otpori su neminovni i poželjni. Tek kada bar jedan učesnik otvoreno pokaže da se ne slaže sa izloženim i uvidima ostatka grupe, znam da sam uradila dobar posao. Da imamo diskusiju na veoma značajne, životne teme. Tek kada se to desi možemo biti sigurni da će trening pomoći da se učesnici, ukoliko se povežu sa temom, pomeriti iz zone komfora i primeniti naučeno. Tek tada možemo govoriti o promeni kulture, o apsloutnoj ličnoj odgovornosti, o podizanju poslovanja na viši nivo. Tada znamo da smo postigli željeno.

Zahvalna sam svakom danu provedenom sa ljudima spremnim da iznesu stav, razmišljanja i neslaganje.

Zahvalna sam svakom komentaru koji otvara diskusiju.

Zahvalna sam prilici da budem deo promena koji u pojedincu podstiču rast.

Zahvalna sam!