stressJednog dana, užurbana, zadihana, raščupana klijentkinja, sa torbom za lap top na jednom, a ženskom torb(etin)om na drugom ramenu i, naravno, mobilnim telefonom u ruci ulete u prostoriju za coaching.

“Mirjana, ja ovako više ne mogu” uzviknu ona, “Dosta mi je svega! Ništa ne stižem, i neću više tako!!”

Ubrzah svoj govor, podigoh energiju, ne bismo li se nekako povezale brzinski, pa postavih pitanje: “Šta to, više ne možete, Sonja?”*

“Samo radim i jurim. Premorena sam. Neću da sam više ovako umorna!”

“A, kad niste umorni, kako to izgleda?”, upitah, i dalje odsečno, ali malo blaže

Mahnu rukama, baci se na fotelju, baci i one tašne pored sebe, pa reče: “Kako – kako? Lepo! Onda mogu sve. Sve šta hoću!”

“A, šta je to što hoćete, Sonja?”, još za nijansu nežnijim glasom, i dalje punim energije postavih sledeće pitanje.

Prvi put od kako je ušla udahnu vazduh, zabaci glavu, podiže ruke iznad glave i polako, ali snažno reče: “Hoću vreme za sebe. Za prijatelje, knjige, pozorište, kafu… Da odem na ručak sa prijateljicom, da se vratim na pilates, da šetam pored reke. Da ne radim ništa…”

Napravih pauzu. Dadoh joj vremena da osmisli u sebi još po neko “hoću”, pa se nežno podvukoh u njenu tišinu, i zapitah: “Kako bi to izgledalo, kada biste sve to mogli?”

Kao da je iz najdubljeg sna probudih, ona reče: “Volela bih da dva puta nedeljno idem na pilates, da jednom nedeljno ručam sa prijateljcama u toku radnog vremena…. da posle posla dva – tri puta nedeljno odem na kafu sa prijateljima…. Da, mislim da bi bilo sasvim u redu da jednom mesečno idem u pozorište, jednom kvartalno da odputujem negde na 2-3 dana. I ovo! Jedan vikend mesečno da provedem u prirodi… Eto tako nekako”

Postavismo merljiv cilj. Koji je njoj bio važan. Ostalo je još samo da je pitam:

“Do kada biste, Sonja, želeli da uspostavite ovakav režim?”

“Mislim da je realno da to uradim u narednih masec dana… dok se raspitam za pilates. Već sledećeg vikenda ću da odem na Avalu kod druga. Sad ću pozvati drugarice da se dogovrimo kad ćemo zajedno ručati. Sve smo tu blizu. Večeras ću malo da pogledam repertoare. Pa da, sve je, zapravo izvodljivo. Sad, kad sam definisala šta želim, sad imam jasnu sliku… HVALA!”

Sesija je trajala još pola sata. Možete li zamisliti šta smo sve nas dve napravile, sa ovakvom energijom, željom i vizijom. Što bi klinci rekli: RASTURILE SMO!!

*ime klijentkinje je izmenjeno